Индустријски механичар

Ја сам одувек знао да желим да радим у фабрици, и то са машинама. Зато сам се и одлучио за смер индустријски механичар. Овде у фирми први пут у животу видео сам толико људи који раде на машинама, потпуно фокусираних на свој посао. Били су веома заинтересовани за оно што раде, што ми је у почетку деловало нестварно, али сад сам и ја такав.

Још као мали сам волео да радим око машина, стално сам нешто експериментисао… Када сам чуо да у Власотинцу постоји могућност да се школујем за индустријског механичара, одмах сам знао да је то посао за мене. Додатно ми се свидело кад су ми рекли да ћемо имати праксу у компанијама. Чим смо крочили у фабрику, схватили смо колико је овај посао озбиљан и сами смо брзо постали дисциплинованији, без притиска са стране. Желели смо да се покажемо као одговорни и вредни, и надам се да смо успели у томе.

Одлучио сам да будем индустријски механичар онда када су ми рекли да ћу током школовања имати практичну наставу у компанији. Мислим да се на тај начин лакше и брже учи. Одговара ми пракса у ’Грунеру’ и свиђа ми се то што нас колеге третирају као да смо равноправни. А упркос томе зна /се ко је мајстор а ко ученик, неке границе морају да постоје.

Ја нисам одувек знао шта желим да будем кад порастем, али сам за овај образовни профил чуо од наставника физичког и деловао ми је занимљиво. Зато сам и уписао Техничку школу и нисам се покајао. Свиђа ми се и посао, али и то што сад док сам на пракси добијам накнаду, па не морам да тражим џепарац од родитеља.

Уписао сам овај образовни профил јер сам чуо да све више власотиначких компанија запошљава индустријске механичаре. У првој години имали смо праксу у школи која нас је увела у ово занимање, али највише смо научили када смо почели с праксом у „Младости“. Тек када почнете да долазите у фабрику схватите све мора добро да функционише. Посао морате озбиљно да схватите како не бисте заустављали производњу, што се и ја трудим да испуним.

Када сам почео праксу у ’Елраду’, схватио сам колико је рад у производњи озбиљна ствар, али и колико је добар осећај када сам зарадиш неки новац. Међутим, то што сам уписао трогодишњи смер не значи да немам других могућности. Планирам да се запослим, па да ванредно завршим и четврту годину.

У основној школи нисам имао баш реалну идеју шта бих могао да упишем све док нисам чуо другаре како причају о смеру индустријски механичар који пружа могућност праксе у предузећима. Пошто сам одувек волео да радим са машинама, одмах ми је било јасно да је Техничка школа најбољи избор за мене. И био сам у праву – сада радим управо оно што сам желео: надгледам рад машина и отклањам проблеме, ако их има.

Док сам био у основној школи, присуствовао сам презентацији профила индустријски механичар, о којем пре тога нисам знао много. Свидело ми се оно што сам чуо, па сам одлучио да упишем тај смер. Најбољи моменат током школовања био је почетак праксе у „Младости“. Морам да признам да, када сам први пут ушао у фабрику, нисам знао где се налазим. Временом сам стекао доста искуства и сада се дешава да, када имамо превише наруџбина, сам производим неке делове.